Gocine bla-bla-bla

ON JE ŽENA NA SVE SPREMNA
2007/06/02,08:43

Vic glasi ovako:

U zanosu momka i devojke, u jednom momentu on primeti sliku drugog muškarca na njenom stolu.

-jel ti ovo muž?

-ne-odgovori ona

-ljubavnik?

-ne,ne...

-brat?

-ma jok.

-pa dobro, ko je to?

-ja, pre operacije promene pola!

To me je navelo da vam ispričam nešto. Naime poznavala sam jednu osobu sa tim problemom. Bio je dečko koji je živeo sa majkom, tetkom i još nekoliko dece za koju nikad nisam mogla da utvrdim kome su pripadala. Živeli su u samom centru grada u onim vlažnim ćumezima u dvorištu koje je obično zaposedala sirotinja. On me je zapazio dok je još bio dete od oko desetak godina i približio mi se. Ja sam tad bila u srednjoj školi i kad bi se sreli dobacivao je nešto u stilu- imaš dobre minđuše ili jesu ti to veštaški nokti i slično. Tačno sam znala da je muško, ali iz podsvesti su mi navirale rečenice  namenjene devojčicama. Ne mogu vam to opisati, bilo je tako prirodno razgovarati sa devojčicom a gledati u dečaka, tako jednostavno i lako. On to nije komentarisao, isto se ponašao kao da je sve ok! Nosio je pantalone, patike,jednostavnu majicu, bez nakita... Kad bi se sreli na bazenu odmah je stavljao svoj peškir do mog, na ulici mi se pridružio i pratio, pričali smo o najobičnijim stvarima, uvek je bio nasmejan, uopšte se nije moglo primetiti da ga nešto tišti. Plava, prava kosa, srednje dužine, slabašan, sa inteligencijom koja nije za potcenjivanje, trčkao je sa decom, penjao se po klupama, sve u svemu radio ono što rade sva deca i bio je dobro prihvaćen.Onda se jedno vreme nismo sretali, odrastao je, imao je oko petnaest godina i opet smo počeli da se srećemo, počeo je da viče zamnom -šta misliš da si neka mačka, polomiće ti se štikle i tako to. Nisam obraćala pažnju, gledala sam da ga izbegnem. Po gradu su počele priče da se uveče oblači kao žensko, tapira kosu, nosi miniće...Čula sam čak da su ga neki vojnici isprepucali jer se vucarao oko kasarne i namamio ih kod njega kući i ovi su shvatili da je ona ustvari on! Onda sam ga viđala u etapama- ili kao pravog klošara prljavog i u nekim dronjcima ili napirlitanog u garderobi koju ni ja sebi nisam mogla da priuštim. Kako sam se iznenadila kad sm ga bolje pogledala, jednom smo slučajno putovali istim autobusom za Beograd. Uske farmerke do bola-stoje mu kao odlično građenoj ženi, kako je to uspeo ni danas mi nije jasno, ne primeti se ništa, ama baš ništa da je muškarac, javili smo se mlako i seli dalje jedo od drugog. Nisam pogled mogla da odvojim, šminka mu je bila savršena, dobra tašna, sandalice na štiklice, kad smo stigli i izašli iz autobusa neki džiberi su zviždali za njim, a on je ponosno dignute glave samo prodefilovao pored njih. Već sam bila zaboravila tu epizodu, kad eto ti njega u rodnom gradu ispred spomenika, na trgu slika se sa jednom porodicom, vidi se ljudi obični, domaćinski, sve veselo sa njim, izgleda da je postao snajka! Ruku u vatru mogu da stavim da oni nisu imali pojma sa kim imaju posla.

Gledam pre oko pet godina emisiju o promeni pola TO JE ON! Sedi leđima okrenut kameri, njegov glas i položaj tela, postao je žensko, tako sam se obradovala! Šta više bila sam baš, baš srećna. Gotovo da nisam mogla da se skoncentrišem na ono što je govorio. Ni radostan, ni tužan glas, više nekako izmučen, pričao je pomalo uopšteno, želju za operacijom, put kako je stigao do nje, kako se sad dobro oseća u novom telu itd.

Pitam se koga će naći u životu da sa njim dočeka starost, kako će biti prihvaćen, koliko ljudi može da bude sa ženom koja je bila mužkarac? Kako bi vi reagovali kad biste otkrikli da ste spavali sa ženom koja je bila muškarac ili obrnuto?

SPASI RIBICU
2007/06/01,13:45

Moja mila kći je dobila u zadatak iz biologije da donese živu ribu od oko 15cm u školu da bi je secirali.Nije mi jasno ko je izmislio taj varvarski čin seciranja životinja u osnovnoj školi,ali šta je tu je,otišla sam u ribarnicu i posle dužeg biranja prodavačica mi iz bazena mrežom izvadi stvarno slatko šaranče. Onda sam tu odmah na pijaci kupila prostranu plastičnu kutiju u koju sam stavila ribu, a kod kuće sam izbušila poklopac da ima vazduha.Baš je bila slatka ta ribica, ježila sam se pri pomisli šta je sve čeka,a i ćerka je već počela da plače nad ribinom sudbinom.Onda sam je opremila za školu tako što sam kutiju sa ribicom stavila u jednu veliku kesu i uputila ćerku kako da se ponaša da ne bi prosula vodu.

Bila je to popodnevna smena.Zamislite samo moje iznenađenje kad sam je videla kako se vraća sva ozarena.Nastavnica je rekla da je ta riba skoro crkla i secirali su nečiju drugu ribu,ali pošto je njoj bilo žao da je baci i nije mogla da veruje da je crkla,donela ju je kući.U kutiji skoro da nije bilo vode,a ribica je ležala položeno. Brže bolje sam napunila kadu i izručila našeg sad već kućnog ljubimca.Posle smo morali da je premestimo u lavor da bi se istuširali i ponovo je vratili u kadu.Ćerki smo čvrsto obećali da ćemo je sutra baciti u reku.

Došlo je sutra,dete je otišlo u školu a muž i ja smo  se dogovarali kako da izvršimo poveren nam zadatak i zaključili da je najbolje da je bacimo sa mosta.Vreme je nešto počelo da se muti pa smo požurili,on vozi, ja već sva raznežena držim na krilu kutiju i tepam ribici.Počinje da pada kiša.Nadvijaju se crni oblaci.Počinje pljusak.Brisači rade punom brzinom a ne vidi se prst pred okom.Mi stajemo na sred mosta, ali uz ogradu.Ja sam tvrdoglavo odlučila da bacim ribicu u vodu ,sad ili nikad.Muž mi kaže ne izlazim iz kola ''samo je hitni ne mogu ovde da se zadržavam'',ali ja ne smem da je uhvatim izmigoljiće mi se.Otvaram vrata auta,on viče da sam luda i da se uhvatim za ogradu ,da se ne naginjem...Vetar duva glavu da mi odnese,ali ja ipak uspevam da bacim ribicu u vodu!Misija je uspešno završena ,sedam u auto srećna,setna,zadovoljna.Sreća što nikog nije bilo u blizini,mogli bi pomisliti da je u pitanju gadan zločin, ili ne daj Bože samoubistvo.

Eto sad znate nešto više o mojoj maloj porodici .Ćerka i ja uglavnom na sve možemo da nagovorimo muža,pa se posle i sam pita kako je mogao to da nam dozvoli.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu