Moja mila kći je dobila u zadatak iz biologije da donese živu ribu od oko 15cm u školu da bi je secirali.Nije mi jasno ko je izmislio taj varvarski čin seciranja životinja u osnovnoj školi,ali šta je tu je,otišla sam u ribarnicu i posle dužeg biranja prodavačica mi iz bazena mrežom izvadi stvarno slatko šaranče. Onda sam tu odmah na pijaci kupila prostranu plastičnu kutiju u koju sam stavila ribu, a kod kuće sam izbušila poklopac da ima vazduha.Baš je bila slatka ta ribica, ježila sam se pri pomisli šta je sve čeka,a i ćerka je već počela da plače nad ribinom sudbinom.Onda sam je opremila za školu tako što sam kutiju sa ribicom stavila u jednu veliku kesu i uputila ćerku kako da se ponaša da ne bi prosula vodu.
Bila je to popodnevna smena.Zamislite samo moje iznenađenje kad sam je videla kako se vraća sva ozarena.Nastavnica je rekla da je ta riba skoro crkla i secirali su nečiju drugu ribu,ali pošto je njoj bilo žao da je baci i nije mogla da veruje da je crkla,donela ju je kući.U kutiji skoro da nije bilo vode,a ribica je ležala položeno. Brže bolje sam napunila kadu i izručila našeg sad već kućnog ljubimca.Posle smo morali da je premestimo u lavor da bi se istuširali i ponovo je vratili u kadu.Ćerki smo čvrsto obećali da ćemo je sutra baciti u reku.
Došlo je sutra,dete je otišlo u školu a muž i ja smo se dogovarali kako da izvršimo poveren nam zadatak i zaključili da je najbolje da je bacimo sa mosta.Vreme je nešto počelo da se muti pa smo požurili,on vozi, ja već sva raznežena držim na krilu kutiju i tepam ribici.Počinje da pada kiša.Nadvijaju se crni oblaci.Počinje pljusak.Brisači rade punom brzinom a ne vidi se prst pred okom.Mi stajemo na sred mosta, ali uz ogradu.Ja sam tvrdoglavo odlučila da bacim ribicu u vodu ,sad ili nikad.Muž mi kaže ne izlazim iz kola ''samo je hitni ne mogu ovde da se zadržavam'',ali ja ne smem da je uhvatim izmigoljiće mi se.Otvaram vrata auta,on viče da sam luda i da se uhvatim za ogradu ,da se ne naginjem...Vetar duva glavu da mi odnese,ali ja ipak uspevam da bacim ribicu u vodu!Misija je uspešno završena ,sedam u auto srećna,setna,zadovoljna.Sreća što nikog nije bilo u blizini,mogli bi pomisliti da je u pitanju gadan zločin, ili ne daj Bože samoubistvo.
Eto sad znate nešto više o mojoj maloj porodici .Ćerka i ja uglavnom na sve možemo da nagovorimo muža,pa se posle i sam pita kako je mogao to da nam dozvoli.
| « | Jun 2007 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
