Vic glasi ovako:
U zanosu momka i devojke, u jednom momentu on primeti sliku drugog muškarca na njenom stolu.
-jel ti ovo muž?
-ne-odgovori ona
-ljubavnik?
-ne,ne...
-brat?
-ma jok.
-pa dobro, ko je to?
-ja, pre operacije promene pola!
To me je navelo da vam ispričam nešto. Naime poznavala sam jednu osobu sa tim problemom. Bio je dečko koji je živeo sa majkom, tetkom i još nekoliko dece za koju nikad nisam mogla da utvrdim kome su pripadala. Živeli su u samom centru grada u onim vlažnim ćumezima u dvorištu koje je obično zaposedala sirotinja. On me je zapazio dok je još bio dete od oko desetak godina i približio mi se. Ja sam tad bila u srednjoj školi i kad bi se sreli dobacivao je nešto u stilu- imaš dobre minđuše ili jesu ti to veštaški nokti i slično. Tačno sam znala da je muško, ali iz podsvesti su mi navirale rečenice namenjene devojčicama. Ne mogu vam to opisati, bilo je tako prirodno razgovarati sa devojčicom a gledati u dečaka, tako jednostavno i lako. On to nije komentarisao, isto se ponašao kao da je sve ok! Nosio je pantalone, patike,jednostavnu majicu, bez nakita... Kad bi se sreli na bazenu odmah je stavljao svoj peškir do mog, na ulici mi se pridružio i pratio, pričali smo o najobičnijim stvarima, uvek je bio nasmejan, uopšte se nije moglo primetiti da ga nešto tišti. Plava, prava kosa, srednje dužine, slabašan, sa inteligencijom koja nije za potcenjivanje, trčkao je sa decom, penjao se po klupama, sve u svemu radio ono što rade sva deca i bio je dobro prihvaćen.Onda se jedno vreme nismo sretali, odrastao je, imao je oko petnaest godina i opet smo počeli da se srećemo, počeo je da viče zamnom -šta misliš da si neka mačka, polomiće ti se štikle i tako to. Nisam obraćala pažnju, gledala sam da ga izbegnem. Po gradu su počele priče da se uveče oblači kao žensko, tapira kosu, nosi miniće...Čula sam čak da su ga neki vojnici isprepucali jer se vucarao oko kasarne i namamio ih kod njega kući i ovi su shvatili da je ona ustvari on! Onda sam ga viđala u etapama- ili kao pravog klošara prljavog i u nekim dronjcima ili napirlitanog u garderobi koju ni ja sebi nisam mogla da priuštim. Kako sam se iznenadila kad sm ga bolje pogledala, jednom smo slučajno putovali istim autobusom za Beograd. Uske farmerke do bola-stoje mu kao odlično građenoj ženi, kako je to uspeo ni danas mi nije jasno, ne primeti se ništa, ama baš ništa da je muškarac, javili smo se mlako i seli dalje jedo od drugog. Nisam pogled mogla da odvojim, šminka mu je bila savršena, dobra tašna, sandalice na štiklice, kad smo stigli i izašli iz autobusa neki džiberi su zviždali za njim, a on je ponosno dignute glave samo prodefilovao pored njih. Već sam bila zaboravila tu epizodu, kad eto ti njega u rodnom gradu ispred spomenika, na trgu slika se sa jednom porodicom, vidi se ljudi obični, domaćinski, sve veselo sa njim, izgleda da je postao snajka! Ruku u vatru mogu da stavim da oni nisu imali pojma sa kim imaju posla.
Gledam pre oko pet godina emisiju o promeni pola TO JE ON! Sedi leđima okrenut kameri, njegov glas i položaj tela, postao je žensko, tako sam se obradovala! Šta više bila sam baš, baš srećna. Gotovo da nisam mogla da se skoncentrišem na ono što je govorio. Ni radostan, ni tužan glas, više nekako izmučen, pričao je pomalo uopšteno, želju za operacijom, put kako je stigao do nje, kako se sad dobro oseća u novom telu itd.
Pitam se koga će naći u životu da sa njim dočeka starost, kako će biti prihvaćen, koliko ljudi može da bude sa ženom koja je bila mužkarac? Kako bi vi reagovali kad biste otkrikli da ste spavali sa ženom koja je bila muškarac ili obrnuto?
| « | Jun 2007 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
